Povratak Struje i Basiolija
STRUJA
BASIOLI
PETAR NIZIČ
Petar-Nizič: Karlo, Mihovile, svakome od vas potajno sam rekao različit racionalan broj oblika gdje su , i prirodni brojevi. Kome je veći?
Mihovil: Ne znam.
Karlo: Ni ja.
Mihovil: Opet ne znam.
Karlo: Ni ja.
Petar-Nizič: Nema smisla da se tako dobacujete. Koliko god to nastavili raditi, nikada nećete saznati kome je veći.
Mihovil: Kako zanimljiva i bitna nova tvrdnja! Još uvijek ne znam.
Karlo: Ni ja.
Mihovil: Nastavljam ne znati.
Karlo: I ja.
Petar-Nizič: Opet, koliko god puta tako izmijenili informaciju o neznanju odgovora na pitanje kome je veći, nikad nećete spoznati.
Mihovil: Hvala, Petre, Niziću, što si nas poštedio muke! Međutim, još uvijek ne znam odgovor.
Karlo: Ni ja.
Mihovil: Ni sada ne znam. Hoćemo li ikada saznati?
Petar-Nizič: Zapravo, koliko god puta napravimo ovu istu radnju koju smo ponovili već dva puta, gdje vi kazujete jedan drugome da ne znate, a ja vam kažem da tako nećete doći do odgovora, opet nećete nikada saznati kome je veći. Štoviše, ponovim li opet svoju tvrdnju koja je iz mojih usta izašla ovako predivno ukošena, i dalje nećete znati odgovor. Čak i ako bih tu tvrdnju ponovio ne jednom, ne dvaput, ne triput, nego tisuću puta (brojeći i onaj prvi put), i dalje ne biste znali odgovor!
Mihovil: Sjajne, vrlo bitne riječi si sada izrekao! Nažalost, još uvijek ne znam kome je veći.
Karlo: Ni ja.
Mihovil: Opet ne znam.
Karlo: Ni ja.
Mihovil: Ali, čekaj, pa ja sam upravo saznao kome je veći!
Karlo: Ako je tako, sada ja znam oba naša broja.
Mihovil: Pa onda ih znam i ja!
Koji su njihovi brojevi?
\textbf{Povratak Struje i Basiolija}\\
\\
STRUJA
BASIOLI
PETAR NIZIČ
\textbf{Petar-Nizič:} Karlo, Mihovile, svakome od vas potajno sam rekao različit racionalan broj oblika
$$ a - \frac{1}{3^b} - \frac{1}{3^{b+c - 1}} $$
gdje su $a$, $b$ i $c$ prirodni brojevi. Kome je veći?
\textbf{Mihovil:} Ne znam.
\textbf{Karlo:} Ni ja.
\textbf{Mihovil:} Opet ne znam.
\textbf{Karlo:} Ni ja.
\textbf{Petar-Nizič:} Nema smisla da se tako dobacujete. Koliko god to nastavili raditi, nikada nećete saznati kome je veći.
\textbf{Mihovil:} Kako zanimljiva i bitna nova tvrdnja! Još uvijek ne znam.
\textbf{Karlo:} Ni ja.
\textbf{Mihovil:} Nastavljam ne znati.
\textbf{Karlo:} I ja.
\textbf{Petar-Nizič:} Opet, koliko god puta tako izmijenili informaciju o neznanju odgovora na pitanje kome je veći, nikad nećete spoznati.
\textbf{Mihovil:} Hvala, Petre, Niziću, što si nas poštedio muke! Međutim, još uvijek ne znam odgovor.
\textbf{Karlo:} Ni ja.
\textbf{Mihovil:} Ni sada ne znam. Hoćemo li ikada saznati?
\textbf{Petar-Nizič:} \emph{Zapravo, koliko god puta napravimo ovu istu radnju koju smo ponovili već dva puta, gdje vi kazujete jedan drugome da ne znate, a ja vam kažem da tako nećete doći do odgovora, opet nećete nikada saznati kome je veći.} Štoviše, ponovim li opet svoju tvrdnju koja je iz mojih usta izašla ovako predivno ukošena, i dalje nećete znati odgovor. Čak i ako bih tu tvrdnju ponovio ne jednom, ne dvaput, ne triput, nego tisuću puta (brojeći i onaj prvi put), i dalje ne biste znali odgovor!
\textbf{Mihovil:} Sjajne, vrlo bitne riječi si sada izrekao! Nažalost, još uvijek ne znam kome je veći.
\textbf{Karlo:} Ni ja.
\textbf{Mihovil}: Opet ne znam.
\textbf{Karlo:} Ni ja.
\textbf{Mihovil:} Ali, čekaj, pa ja sam upravo saznao kome je veći!
\textbf{Karlo:} Ako je tako, sada ja znam oba naša broja.
\textbf{Mihovil:} Pa onda ih znam i ja!
Koji su njihovi brojevi?